Одакле почети: Зашто је некад било боље?

latinica na dnu strane

• Одакле почети? – види све текстове из овог поглавља
• види садржај целе приче Плата:::Рата – Плата:::Квадрат

Ако неки нов стан кошта 1.000 до 1.200 евра по квадрату, врло је вероватно да се налази:

• у таквој згради да се његова функционалност и комфор (звучна и топлотна изолација, поглед, квалитет градње) најпрецизније могу описати као патетични
• у насељу са потпуно разулареном структуром, на 200 до 500 или више метара хода, трасом без употребљивог тротоара, од зграде до стајалишта јавног превоза
• у сутерену/подруму или на петом спрату без лифта
• на десет или петнаест километара кроз централне зоне града до посла или факултета, на пет километара ваздушном линијом до првог правог градског парка, на пар стотина метара од њива и пар десетина метара од следећег градилишта због којих је асфалт, ако га има, лети прашњав а у пролеће, јесен и зиму блатњав
• у окружењу које се добрим делом загрева пећима и котловима на чврста горива па је ваздух по великој влажности неподношљивији него пред тунелом у Бранковој улици, а звук зујања клима уређаја лети чини један од основних елемената укупног амбијента.

За тих 1.200 евра по квадрату не може да се купи оронуо стан на Новом Београду на целом потезу од Бранковог моста до Тошиног бунара. Квалитетније је грађен? Не обавезно. Боље изолован? Углавном не. Има централно грејање? Да, и плаћа се целе године. Има бољу столарију? Ретко, скоро никад. Има мању кирију? Напротив. Има теретни лифт? Углавном не. Функционалнији је? Често не. Има бољу звучну изолацију? Не обавезно. Продавница је у приземљу? Углавном не. Близу је аутобуско стајалиште? Често и не.

Зашто је стари стан скупљи од новог? Не, није ни зато што је ближи центру или се брже стиже (можда би тако и било, да се, до центра, не мора преко Бранковог). Једноставно – скупљи је зато што људи хоће да га плате више.

Зашто је то тако можемо само да нагађамо. Можда је ово близу: зато што се са сваког прозора види или дрво или река или небо или пола града, зато што колица за бебу имају куда да прођу, зато што сасвим пријатно може да се шета по блоку око зграде и не мора да се путује до првог дрвета, зато што нема загушења саобраћаја пред првом раскрсницом кад кренете са паркинга испред зграде.

Зашто тога нема у данашњој новоградњи? Можда зато што је то данас просто тако, или су друга времена. Можда зато што се данас гради пет по пет уместо пет по пет хиљада станова, и планира се ћошак по ћошак, плочник по плочник, уместо блок по блок, а можда и зато што су за град Београд некада радили људи који, пре свега, о граду нешто знају, а затим и све остало.

________________________________________________________

Odakle početi: Zašto je nekad bilo bolje?

• Odakle početi? – vidi sve tekstove iz ovog poglavlja
• vidi sadržaj cele priče Plata:::Rata – Plata:::Kvadrat

Ako neki nov stan košta 1.000 do 1.200 evra po kvadratu, vrlo je verovatno da se nalazi:

• u takvoj zgradi da se njegova funkcionalnost i komfor (zvučna i toplotna izolacija, pogled, kvalitet gradnje) najpreciznije mogu opisati kao patetični
• u naselju sa potpuno razularenom strukturom, na 200 do 500 ili više metara hoda, trasom bez upotrebljivog trotoara, od zgrade do stajališta javnog prevoza
• u suterenu/podrumu ili na petom spratu bez lifta
• na deset ili petnaest kilometara kroz centralne zone grada do posla ili fakulteta, na pet kilometara vazdušnom linijom do prvog pravog gradskog parka, na par stotina metara od njiva i par desetina metara od sledećeg gradilišta zbog kojih je asfalt, ako ga ima, leti prašnjav a u proleće, jesen i zimu blatnjav
• u okruženju koje se dobrim delom zagreva pećima i kotlovima na čvrsta goriva pa je vazduh po velikoj vlažnosti nepodnošljiviji nego pred tunelom u Brankovoj ulici, a zvuk zujanja klima uređaja leti čini jedan od osnovnih elemenata ukupnog ambijenta.

Za tih 1.200 evra po kvadratu ne može da se kupi oronuo stan na Novom Beogradu na celom potezu od Brankovog mosta do Tošinog bunara. Kvalitetnije je građen? Ne obavezno. Bolje izolovan? Uglavnom ne. Ima centralno grejanje? Da, i plaća se cele godine. Ima bolju stolariju? Retko, skoro nikad. Ima manju kiriju? Naprotiv. Ima teretni lift? Uglavnom ne. Funkcionalniji je? Često ne. Ima bolju zvučnu izolaciju? Ne obavezno. Prodavnica je u prizemlju? Uglavnom ne. Blizu je autobusko stajalište? Često i ne.

Zašto je stari stan skuplji od novog? Ne, nije ni zato što je bliži centru ili se brže stiže (možda bi tako i bilo, da se, do centra, ne mora preko Brankovog). Jednostavno – skuplji je zato što ljudi hoće da ga plate više.

Zašto je to tako možemo samo da nagađamo. Možda je ovo blizu: zato što se sa svakog prozora vidi ili drvo ili reka ili nebo ili pola grada, zato što kolica za bebu imaju kuda da prođu, zato što sasvim prijatno može da se šeta po bloku oko zgrade i ne mora da se putuje do prvog drveta, zato što nema zagušenja saobraćaja pred prvom raskrsnicom kad krenete sa parkinga ispred zgrade.

Zašto toga nema u današnjoj novogradnji? Možda zato što je to danas prosto tako, ili su druga vremena. Možda zato što se danas gradi pet po pet umesto pet po pet hiljada stanova, i planira se ćošak po ćošak, pločnik po pločnik, umesto blok po blok, a možda i zato što su za grad Beograd nekada radili ljudi koji, pre svega, o gradu nešto znaju, a zatim i sve ostalo.