Одакле почети: Основне потребе +

latinica na dnu strane

• Одакле почети? – види све текстове из овог поглавља
• види садржај целе приче Плата:::Рата – Плата:::Квадрат

Најужу листу основних потреба чине ствари без којих је угрожено здравље, односно живот сваког човека: енергија (храна и вода) и заштита (кров над главом, одећа и обућа).

Дакле, о квалитету живота или животном стандарду може да се говори тек када човек уноси довољно енергије и када је заштићен од временских прилика у довољној мери да релативно сигурно избегне појаву болести. По некима овде спадају и хигијена и здравствена заштита мада се оне могу посматрати и као додатна заштита (када просто испуњење прве две основне потребе није довољно за одржање здравља, односно живота човека).

Међутим, треба напоменути још две ствари:

• прва је просто подсећање да кров над главом не подразумева да сте и његов власник
• друга је та да Светска здравствена организација здравље људи описује као стање комплетног физичког, менталног и друштвеног благостања које се не састоји само од изостанка болести.

Тако ширу листу основних потреба човека у развијеном друштву чине, између осталог, и: сигурност (у безбедносном и материјалном смислу), приступ образовању и, наравно, стамбена јединица директно повезана на комплетну инфраструктурну мрежу – енергетску (електрична, или и топлотна енергија), водоводно-канализациону, информа-циону (телефон, интернет, ТВ) и саобраћајну (јавни превоз, саобраћајнице).

Скица случаја

Кућни буџет просечног становника Београда углавном (не) задовољава наведене основне потребе. Они срећнији који имају могућност да плаћају грејање по потрошњи жртвују темпетатурни комфор (угрожавају здравље), да би платили комуникацију (интернет, ТВ, телефон, превоз) и рату за стан, да би им остало довољно за јестиву храну (без много размишљања о њеном квалитету) и уџбенике за децу, и тако одржавају буџет на нивоу, колико-толико, лимитираног дуга.

А онда и њима, срећнијима, некад зазвони телефон и неко их позове на свадбу, на рођење детета, на зимовање, или просто у биоскоп, или им саопшти да лабораторијски резултати нису добри и да је потребна терапија, или да је њиховим родитељима потребна додатна нега, или да им је ауто однео паук. Чак и они срећнији међу нама све ове ставке зову – непланирани трошкови. Чак и оним срећнијима међу нама рачуница буџета урушава се на месечном нивоу пред сваком новом животном непредвиђеном (?) ситуацијом.

_____________________________________________________________

Odakle početi: Osnovne potrebe +

• Odakle početi? – vidi sve tekstove iz ovog poglavlja
• vidi sadržaj cele priče Plata:::Rata – Plata:::Kvadrat

Najužu listu osnovnih potreba čine stvari bez kojih je ugroženo zdravlje, odnosno život svakog čoveka: energija (hrana i voda) i zaštita (krov nad glavom, odeća i obuća).

Dakle, o kvalitetu života ili životnom standardu može da se govori tek kada čovek unosi dovoljno energije i kada je zaštićen od vremenskih prilika u dovoljnoj meri da relativno sigurno izbegne pojavu bolesti. Po nekima ovde spadaju i higijena i zdravstvena zaštita mada se one mogu posmatrati i kao dodatna zaštita (kada prosto ispunjenje prve dve osnovne potrebe nije dovoljno za održanje zdravlja, odnosno života čoveka).

Međutim, treba napomenuti još dve stvari:

• prva je prosto podsećanje da krov nad glavom ne podrazumeva da ste i njegov vlasnik
• druga je ta da Svetska zdravstvena organizacija zdravlje ljudi opisuje kao stanje kompletnog fizičkog, mentalnog i društvenog blagostanja koje se ne sastoji samo od izostanka bolesti.

Tako širu listu osnovnih potreba čoveka u razvijenom društvu čine, između ostalog, i: sigurnost (u bezbednosnom i materijalnom smislu), pristup obrazovanju i, naravno, stambena jedinica direktno povezana na kompletnu infrastrukturnu mrežu – energetsku (električna, ili i toplotna energija), vodovodno-kanalizacionu, informa-cionu (telefon, internet, TV) i saobraćajnu (javni prevoz, saobraćajnice).

Skica slučaja

Kućni budžet prosečnog stanovnika Beograda uglavnom (ne) zadovoljava navedene osnovne potrebe. Oni srećniji koji imaju mogućnost da plaćaju grejanje po potrošnji žrtvuju tempetaturni komfor (ugrožavaju zdravlje), da bi platili komunikaciju (internet, TV, telefon, prevoz) i ratu za stan, da bi im ostalo dovoljno za jestivu hranu (bez mnogo razmišljanja o njenom kvalitetu) i udžbenike za decu, i tako održavaju budžet na nivou, koliko-toliko, limitiranog duga.

A onda i njima, srećnijima, nekad zazvoni telefon i neko ih pozove na svadbu, na rođenje deteta, na zimovanje, ili prosto u bioskop, ili im saopšti da laboratorijski rezultati nisu dobri i da je potrebna terapija, ili da je njihovim roditeljima potrebna dodatna nega, ili da im je auto odneo pauk. Čak i oni srećniji među nama sve ove stavke zovu – neplanirani troškovi. Čak i onim srećnijima među nama računica budžeta urušava se na mesečnom nivou pred svakom novom životnom nepredviđenom (?) situacijom.