Азбука града: 2. Просторно планирање

latinica na dnu strane

• Азбука града у 10 тачака – види све текстове из овог поглавља
• види садржај целе приче Плата:::Рата – Плата:::Квадрат

С обзиром да и сам често подвлачи како преузима иницијативу не чекајући државу, постоје ли покушаји Београда да својим, далеко већим капацитетима и искуствима, помогне другим српским градовима да задрже своје становнике, можда само оне који се из простог очајања селе у Београд, где су нешто веће могућности да раде и обезбеде иоле пристојан живот?

Београд, да их има, могао би другим градовима уступити моделе урбанизације, подизања квалитета живота грађана, запошљавања становника у урбаним срединама, решења саобраћаја. Београд, да има слуха, могао би да чује искуства средина са далеко мањим обртом капитала, у којима становници живе и раде пристојније него већина Београђана.

Постоје ли покушаји Београда да подржи урбанизацију и развој служби у својим приградским општинама са по неколико десетина хиљада становника, у Обреновцу, у Барајеву или Сопоту, у који се, узгред, и даље може ући само преко пружног прелаза што је детаљ који можда најбоље описује став Београда о становницима Београда? Постоје ли покушаји Београда да успостави делове канцеларија у овим општинама у којима ће људи из тих општина радити за град једнако ефикасно као да су у Београду (интернет је чудо)?

Постоје ли покушаји Београда да изгради независније локалне заједнице (насеља) унутар ширих урбаних целина (општина)? Морају ли становници све оно непходно за живот тражити у давно изграђеним зонама, удаљеним и по више километара? Одговорни ће сад рећи: Нова општина Сурчин! Многи Сурчинци би на то рекли: Шта нова општина Сурчин?

Постоје ли покушаји Београда да се храна или пијаћа вода производе тамо где се користе, да се канализација прерађује тамо где настаје, да се радна места налазе тамо где се живи? Постоје ли покушаји да Крњача не звучи као Крњача свима ван ње, да Ресник не звучи, да Сремчица не звучи, да Рушањ не звучи, да Пиносава не звучи, да Бусије не звуче?

Може ли се непрекидном изградњом станова, и само станова, по ободу града, направити Град? Београдске општине у себи садрже неколико просечних српских градова а у појединим насељима живи једнак, па до неколико пута, већи број становника него у мањим местима у Србији, али, за разлику од сународника, становници многих београдских насеља немају приступ културним, спортско-рекреативним, јавним садржајима, они немају свој парк, клубове и јавне скупове. Њих је лакше наћи на интернету него на карти Београда: Калуђерица, Медаковић, Велики Мокри Луг, Плави Хоризонти, Рипањ, Овча, Вишњица..

Каква је безбедност у граду у ком постоје насеља, и грађани, првог, другог па и трећег реда, којима су, главне улице, оне којима им пролази јавни превоз, за завејан Београд, и званично, улице другог и трећег реда? Каква је дугорочна безбедност државе чији главни град служи као одскочна даска (образовање, прво радно искуство и контакти) за многе? Каква је дугорочна безбедност државе у којој главни град има стандард на нивоу околних земаља, чланица Европске уније, док се остатак државе по стандарду једва рве са оним другим земљама у региону, које нису чланице ЕУ?

____________________________________________________

Azbuka grada: 2. Prostorno planiranje

• Аzbuka grada u 10 tačaka – vidi sve tekstove iz ovog poglavlja
• vidi sadržaj cele priče Plata:::Rata – Plata:::Kvadrat

S obzirom da i sam često podvlači kako preuzima inicijativu ne čekajući državu, postoje li pokušaji Beograda da svojim, daleko većim kapacitetima i iskustvima, pomogne drugim srpskim gradovima da zadrže svoje stanovnike, možda samo one koji se iz prostog očajanja sele u Beograd, gde su nešto veće mogućnosti da rade i obezbede iole pristojan život?

Beograd, da ih ima, mogao bi drugim gradovima ustupiti modele urbanizacije, podizanja kvaliteta života građana, zapošljavanja stanovnika u urbanim sredinama, rešenja saobraćaja. Beograd, da ima sluha, mogao bi da čuje iskustva sredina sa daleko manjim obrtom kapitala, u kojima stanovnici žive i rade pristojnije nego većina Beograđana.

Postoje li pokušaji Beograda da podrži urbanizaciju i razvoj službi u svojim prigradskim opštinama sa po nekoliko desetina hiljada stanovnika, u Obrenovcu, u Barajevu ili Sopotu, u koji se, uzgred, i dalje može ući samo preko pružnog prelaza što je detalj koji možda najbolje opisuje stav Beograda o stanovnicima Beograda?

Postoje li pokušaji Beograda da uspostavi delove kancelarija u ovim opštinama u kojima će ljudi iz tih opština raditi za grad jednako efikasno kao da su u Beogradu (internet je čudo)?Postoje li pokušaji Beograda da izgradi nezavisnije lokalne zajednice (naselja) unutar širih urbanih celina (opština)? Moraju li stanovnici sve ono nephodno za život tražiti u davno izgrađenim zonama, udaljenim i po više kilometara? Odgovorni će sad reći: Nova opština Surčin! Mnogi Surčinci bi na to rekli: Šta nova opština Surčin?

Postoje li pokušaji Beograda da se hrana ili pijaća voda proizvode tamo gde se koriste, da se kanalizacija prerađuje tamo gde nastaje, da se radna mesta nalaze tamo gde se živi? Postoje li pokušaji da Krnjača ne zvuči kao Krnjača svima van nje, da Resnik ne zvuči, da Sremčica ne zvuči, da Rušanj ne zvuči, da Pinosava ne zvuči, da Busije ne zvuče?

Može li se neprekidnom izgradnjom stanova, i samo stanova, po obodu grada, napraviti Grad? Beogradske opštine u sebi sadrže nekoliko prosečnih srpskih gradova a u pojedinim naseljima živi jednak, pa do nekoliko puta, veći broj stanovnika nego u manjim mestima u Srbiji, ali, za razliku od sunarodnika, stanovnici mnogih beogradskih naselja nemaju pristup kulturnim, sportsko-rekreativnim, javnim sadržajima, oni nemaju svoj park, klubove i javne skupove. Njih je lakše naći na internetu nego na karti Beograda: Kaluđerica, Medaković, Veliki Mokri Lug, Plavi Horizonti, Ripanj, Ovča, Višnjica..

Kakva je bezbednost u gradu u kom postoje naselja, i građani, prvog, drugog pa i trećeg reda, kojima su, glavne ulice, one kojima im prolazi javni prevoz, za zavejan Beograd, i zvanično, ulice drugog i trećeg reda? Kakva je dugoročna bezbednost države čiji glavni grad služi kao odskočna daska (obrazovanje, prvo radno iskustvo i kontakti) za mnoge? Kakva je dugoročna bezbednost države u kojoj glavni grad ima standard na nivou okolnih zemalja, članica Evropske unije, dok se ostatak države po standardu jedva rve sa onim drugim zemljama u regionu, koje nisu članice EU?